IGF 2018 позив за радионице

IGF MAG 2018 је расписао позив за предлоге за радионице које ће се одржавати током 13. годишњег састанака Форума о управљању Интернетом (Internet Governance Forum) који ће се одржати у новембру / децембру 2018.

Рок за подношење радова је 27. мај 2018.

Тематски приступ програму IGF-а

На основу прегледа стања IGF-а 2017, као и отворених консултација у 2018, многи чланови MAG-а преферирају више конкретних, фокусираних и кохезивних дискусија током годишњег састанка IGF-а, покушавајући да избегну сесије који дуплирају садржај и концепте и смањују број паралелних сесија. Одлучено је да би се са тематским приступом програму највероватније испоставило тражени резултати.

Од 26. 3. до 13. 4. 2018. су јавно прикупљена питања од значаја за глобалну заједницу, у оквиру којих је од заинтересованих страна тражено да наведе своје подручје интереса („теме“) и предлажу питања (подтеме) који ће бити представљени у овогодишњем програм, укључујући нове или нове. Због тога су теме и предложене подтеме за састанак претходно утврђени кроз више од 300 поднесака примљених кроз овај процес.

Радионице за IGF 2018

У складу са тиме IGF 2018. позив за радионице предвиђа 8 тема: Сајбер безбедност, Поверење и приватност; Дигитална инклузија и приступачност; Надолазеће технологије; Еволуција управљања интернетом; Људска права, род и младост; Развој, иновације и економска питања; Медиа и садржај; и Техничке и оперативне теме.

Поред тога, предлагачи се позивају да бирају од више од 50 подтема које покривају широк спектар интересовања интернет управљања или да одаберу подтеме по свом избору.

Оцењивање радионица

Четири главна критеријума у ​​процесу оцењивања ће бити релевантност, садржај, разноликост и формат сваког предлога. Предлагачима се препоручује да посебну пажњу посвете обезбеђивању различитости полова, регионалних и различитих интересних група у својим организацијским тимовима, као и међу њиховим предавачима, јер ће се они размотрити према критеријумима разноликости, што је кључна мера. Предлагачима се даље саветује да требају имати најмање три говорника, али и да тај број ограниче на пет. Имајте на уму да ће поједини говорници бити ограничени на три сесије након процеса селекције.

Сви предлагачи треба да консултују детаљне документе на сајту IGF-а, пре подношења поднеска (на енглеском језику).

www.intgovforum.org/multilingual/content/igf-2018-call-for-workshop-proposals

 

 

ICANN

ICANN (Internet Corporation for Assigned names and Numbers) је водећа организација у управљању Интернетом и одговоран је за руковођење глобалном структуром Интернета, кроз управљање системом интернет идентификатора (IP адреса, назива домена и бројева протокола).

ICANN је посебно значајан јер контролише систем назива домена (DNS), „телефонски именик“ Интернета, који је једини хијерархијски систем на Интернету.

ICANN је глобална организација, регистрована као недобитна (not-for-profit) корпорација са седиштем у Калифорнији, САД, а поред више сталних канцеларија најважнији рад се обавља на редовним састанцима ICANN заједнице, три пута годишње, типично на различитом континентима.

ICANN је мултистејкхолдерска (вишеактерска) организација која доноси правила за управљање системом домена (и других идентификатора). Ова правила се доносе у процесу сарадње свих заинтересованих страна. ICANN директно управља доменима највишег нивоа, а управљање доменима другог нивоа је поверено регистрима.

Генерички домен највишег нивоа (gTLD – generic Top-level domain) – интернет домени везани за опште појмове или скраћенице, а називају се и глобални интернет домени (као што су .COM, .ORG, .NET, .EDU, у новије време и многи други…). Национални домен највишег нивоа (ccTLD – country code Top-level domain) – интернет домен који је повезан са одређеном државом или територијом. ccTLD се одређује на основу међународне двословне ознаке државе, који према стандарду ISO 3166-2, садржи слова енглеског алфабета (као што је наш .RS домен). Постоје и IDN ccTLD који садрже и слова која не спадају у енглески алфабет (као што је наш .СРБ домен).

IGF-MAG

Форум о управљању интернетом (Internet Governance Forum – IGF) у дискусији о јавним политикама везаним за управљање Интернетом окупља појединце из разних стејхолдерских група, на равноправној основи.

Уједињене нације су резолуцијом Скупштине 2001. формирале Светски самит о информационом друштву  (World Summit on the Information Society – WSIS) са циљем да се напредак информатичких технологија искористи за светски развој. Овај самит је 2005. дао налог генералном секретару УН да формира Форум о управљању интернетом (Internet Governance Forum – IGF) коју на мултистејкхолдерским принципима треба да успостави дијалог о будућности управљања Интернетом. Мандат IGF-а је продужен до 2025.

Успех глобалног ИГФ-а је креирао светски интерес за тему управљања интернетом, што је довело до оснивања већег броја национални и регионалних иницијатива о управљању Iнтернеtом (NRI). Нама су посебни занимљиви EURODIG и SEEDIG.

Генерални секретар УН-а је формирао Мултистејкхолдерску саветничку групу (Multistakeholder Advisory Group – MAG) са циљем да га саветује о садржају и програму IGF-а. Групу чине 55 одабраних представника влада, компанија (приватног сектора), цивилног друштва, академских и техничких заједница, као и представници земаља домаћина и међудржавних организација. MAG ради на састанцима уживо и виртуално, кроз радне групе и друге интер-сесијске активности и током IGF скупова. Мандат члана MAG-а је личан, годину дана, до три године.

Управљање интернетом

Интернет је глобална мрежа од изузетног значаја за наше животе и пословање. Да би се ова мрежа искористила за добробит потребно је да се сви договоримо како да је развијамо и користимо.

Управљање Интернетом представља развој и примену заједничких принципа, норми, правила, поступака при доношењу одлука и програма који обликују еволуцију и коришћење Интернета, од стране влада, приватног сектора и цивилног друштва, у њиховим специфичним улогама. Ово је дефиниција коју је дао Светски самит о информационом друштву (World Summit on the Information Society – www.itu.int/wsis).

Интернет је настао на модерни начин, повезивањем академских институција, владиних организација и компанија. Интернет нема власника и није резултат међудржавних уговора. Да би се Интернет даље развијао схватило се да се морају поштовати права и интереси свих учесника, па је процес управљања Интернетом покренут кроз мултистејкхолдерски (вишеактерски) модел.

Управљање Интернетом је мултидисциплинарна, сложена област, која укључује мноштво аспеката: Инфраструктура и стандарди (телекомуникациона инфраструктура, TCP/IP, DNS, веб стандарди, безбедност…); Право (судска надлежност, арбитража, ауторска права, робне марке, патенти, сајбер криминал…); Економија (електронска трговина, заштита потрошача, пореска политика, дигитални потписи, електронска плаћања…); Развој (општи приступ Интернету, дигитални јаз између развијених и неразвијених земаља…); Друштво и култура (људска права, политике садржаја, приватност, заштита података, мултијезичност, мултикултуралност, могућност коришћења различитих писама, права особа са инвалидитетом, образовање, безбедност деце…).

Основни актери управљања Интернетом су државе (владе) које се баве питањима јавних политика у вези с Интернетом, приватни сектор (компаније) које развијају Интернет у техничкој и економској области, цивилно друштво (невладине организације) које заступају интереса свих припадника интернет заједнице. Посебну улогу имају међународне организације које координирају државне политике у вези с Интернетом, академске организације које развијају научно-истраживачки аспект техничког и административног управљања Интернетом и интернет организације које развијају техничке стандарде и политика у вези с Интернетом. Међу најважнијима су Форум о управљању интернетом (Internet Governance Forum – IGF) Уједињених нација и ICANN (Интернет корпорација за додељене називе и бројеве).