Preneto iz časopisa “Računari” – april 1986
O računarima se, obično, piše onda kada se o njima najmanje zna. Časopisi se utrkuju da što pre donesu prikaz nove mašine i ona se definitivno seli iz rubrika tipa “naš test” u rubrike tipa “tehnike programiranja”. Za jedan računar, međutim, nema veće probe od samog života. Zato smo odlučili da se onim računarima koji su uspeli da izdrže tu probu vratimo ponovo, kroz kritički prikaz, nakon izvesnog vremena. Priču o računaru QL i njegovom neslavnom “kvantnom skoku” (QL – quantum leap) znaju svi. Ali, od njegove pojave u engleskim prodavnicama prošlo je skoro godinu i po dana, za to vreme je počeo da se pojavljuje dugo očekivani softver, a cena računara je prepolovljena, čineći ga još interesantnijim širokom krugu korisnika
Hardver: možda previše osobeno
Srce QL-a je Motorola MC68008, 16-bitni mikroprocesor sa 32-bitnom unutrašnjom arhitekturom, kome je zbog osmobitne magistrale za podatke (data bus) smanjena brzina komunikacije sa memorijom (slično kao i Intel 8088 – IBM PC prema većem 8086). On je programski potpuno kompatibilan sa svojim većim bratom MC68000 (Atari ST, Amiga). Na račun 8-bitne magistrale postignuta je povoljnija cena računara kao i svih perifernih uređaja. Grafiku generiše specijalni ULA čip, a druga ULA se brine o mikrodrajvovima, lokalnoj mreži i serijskim komunikacijama. Tu je, takođe, i 8049 mikro kompjuter (mikroprocesor + ROM + RAM + l/O, sve na jednom čipu) koji kontroliše periferne uređaje, očitava tastaturu i generiše zvuk. Na neproširenom QL-u nalazi se 128 KB RAM memorije koja se može proširiti do 640 KB. Operativni sistem i bejzik interpretator se nalaze u 48 KB ROM-a, kome se može dodati još 16 KB (64 KB ako se isključi ugrađeni ROM) na ROM portu (priključku za dodatne ROM kertridže) i još do 16 dodatnih kartica za perifernu ekspanziju, svaka sa po 16 KB ROM-a.
Grafika visoke rezolucije može raditi u dva režima. U prvom režimu sa 4 boje (crna, crvena, zelena i bela), rezolucija je 512*256 tačaka, a u drugom režimu postoji osam boja sa mogućnošću fleša dok rezolucija pada na 256*256. Ekran je bit-memorijski mapiran (nema atributa već svaka tačka može imati svoju boju) i bez obzira na režim koristi 32 KB memorije. U režimu više rezolucije na ekranu se može videti 85*25 karaktera što je sasvim dovoljno za sve ozbiljne (poslovne) primene. Postoji mogućnost pamćenja dve slike u memoriji i naizmeničnog prikazivanja jedne od njih, čime se može postići izuzetno brza animacija. Na žalost, ta mogućnost nije podržana operativnim sistemom, pa je dostupna samo programerima u mašinskom jeziku (hakerima).
Zvuk nije mnogo napredniji od zujalice ugrađene u Spektrum. Međutim, već sama činjenica da zvuk generiše pomoćni mikroprocesor omogućuje paralelno stvaranje zvuka sa izvršenjem programa koji time nije nimalo usporen. Naredba BEEP ima osam parametara koji određuju dužinu zvuka i njegove karakteristike (visinu, slučajnost – šum kao i način i brzinu zavijanja između dva tona). To omogućuje interesantne efekte, ali potrebne parametre je neophodno eksperimentalno odrediti – od simfonija nema ništa.
U QL su ugrađena dva mikrodrajva kapaciteta 100-125 KB (zavisno od mikrodrajv kartridža). Operativni sistem tretira mikrodrajvove kao spore disk jedinice, a ne kao brzi kasetofon. Komunikacija sa spoljnim uređajima (printeri, ploteri, modemi, drugi računari) se vrši preko dva serijska porta, koji su izvedeni po standardu RS-232C i preko priključka za povezivanje u lokalnu mrežu (local area network). U mrežu je moguće povezati do 64 QL-a, koji onda mogu međusobno razmenjivati podatke velikom brzinom. Na lepo dizajniranoj (naravno crnoj) kutiji nalazi se puno priključaka za proširenje sistema. Na desnom boku su konektor za povezivanje dodatnih mikrodrajva (maksimalno 6) i reset taster. Zatim, redom, na zadnjoj strani se nalaze: džek za povezivanje u mrežu (3.5 mm), priključak za napajanje, konektori za monitor (8-pin DIN) i televizor, serijski portovi, dva porta za džojstik i konektor za ROM kartridž (28 pin). Kada se otvori poklopac, na levom boku QL-a u dubini (oko 8 cm) se vidi konektor za ekspanziju (64 pin) sa svim signalima sa procesora. Priključci za serijske portove i džojstike su nestandardnog tipa (vrlo su slični novim telefonskim džekovima u Engleskoj), ali nabavka kablova u inostranstvu ne predstavlja problem. Ispravljač se nalazi u odvojenoj kutiji, ali sam stabilizator (na 5 V) je u QL-u, što ga prilično greje, mada u praksi nisu primećene nikakve smetnje.
Operativni sistem: između malih i velikih
QL-ov operativni sistem nazvan QDOS je povezan sa bejzikom (tj. bejzik se ponaša kao komandni jezik operativnog sistema), pa je po toj karakteristici bliži malim kućnim nego personalnim računarima, iako po svojim mogućnostima prevazilazi klasu personalaca. QDOS je disk operativni sistem (ali u osnovnoj konfiguraciji radi sa mikrodrajvovima) koji podržava rad sa prozorima i omogućava izvođenje više programa u isto vreme (multitasking). Operativni sistem podržava grafiku, zvuk i matematički kalkulator i sve njegove funkcije su dostupne iz mašinskog jezika preko sistema trapova i vektorskih poziva.
Prozori su veoma popularni poslednjih godina, ali nije najbolje razjašnjeno šta oni znače u praksi. QL-ovi prozori nisu “pravi”, u stilu MACOS-a (operativni sistem Mekintoša) i GEM-a (Atari ST), već su “na pola puta” do njih. Svakom prozoru je pridružen određeni kanal preko koga se vrši izlaz podataka na prozor. Na taj način možemo postići da izgleda kao da imamo više terminala na koje možemo nezavisno izdavati podatke. Pošto se na QL-u može u isto vreme izvršavati više programa, svaki program može imati svoj prozor (prozore), te izgleda kao da simultano radimo sa više računara. Ako nekoliko prozora očekuje ulaz podataka, onda tastaturu dodeljujemo pojedinim prozorima pritiskom na Control + C. Za razliku od GEM-a, prozori na QL-u se ne mogu preklapati jer, ako se to dogodi, sadržaj zaklonjenog prozora je izgubljen.
Multitasking je naziv za simultano izvršavanje više mašinskih (ne bejzik) programa. U stvari, operativni sistem dozvoljava pojedinim programima da se izvršavaju u trajanju od 20 ms, zatim ih prekine, pa pušta sledeći (zavisno od prioriteta). Zbog brzine se stiče utisak da se svi programi izvršavaju jednovremeno. Operativni sistem mora da obezbedi raspodelu memorije po programima (poslovi – JOB) koji se izvršavaju, a takođe i da izvrši arbitražu u dodeli ulazno-izlaznih jedinica (na primer, ako dva programa pokušavaju istovremeno da štampaju, treba dozvoliti samo jednom).
QDOS je tako napravljen da se veoma lako može proširiti dodavanjem programske podrške za nove periferne uređaje povezane u sistem. Ako želite da, na primer, odštampate nešto (preko serijskog porta), otvorićete kanal ka štampaču (pozivom QDOS-a) i sve podatke poslati na kanal. Pri tome nisu važne hardverske karakteristike serijskog porta, jer se o njima brine program za komunikaciju sa serijskim portom koji se poziva od strane operativnog sistema. Za svaki uređaj (ekran, tastaturu, mikrodrajv itd.) postoji takav program koji se naziva device driver i koji vašim programima i operativnom sistemu omogućuje nezavisnost od hardvera koji postoji na sistemu. Ako želite da QL-u dodate, na primer, disketu, potrebno je samo da napišete odgovarajući device driver za komunikaciju sa disketom. Svi programi koji su radili sa mikrodrajvovima radiće sada i sa disketom, jedino je potrebno da navedete ime jedinice disketa (“Flp” umesto “Mdv””) prilikom otvaranja kanala. Tim programima za podršku hardvera je prvenstveno i namenjena mogućnost postojanja ROM-a od po 16 KB na svakoj kartici za periferna proširenja.
Operativni sistem podržava rad sa sekvencijalnim i rasutim datotekama, ali u tom delu je prilično ograničenih mogućnosti. Rasutim datotekama možete pristupati preko pokazivača koji pokazuje na bilo koji bajt datoteke. Tako je realizacija indeksne organizacije datoteka i pristupa po slogovima ostavljena korisniku (programeru aplikacije).
Bejzik: konglomerat paskala, fortrana i C-a
Bejzik kojim se služi QL je najlakše zamisliti kao konglomerat paskala, fortrana i jezika i C-a dodat bejziku. Taj moćni dijalekt bejzika je nazvan SuperBASIC. Struktuirano programiranje je omogućeno dodavanjem procedura i funkcija, kao i novih kontrolnih struktura. Procedure i funkcije imaju mogućnost prenošenja parametara i vraćanja rezultata kroz parametar listu (kao u fortranu), a postoji i mogućnost definisanja lokalnih promenljivih. To omogućava korišćenje rekurzije u programima. Kontrolne strukture superbejzika omogućuju pisanje struktuiranih programa i lako prenošenje programa sa bejzika na druge proceduralne jezike (paskal, fortran, C) kao i obratno. Interpreter može raditi sa programima dužine od 88 KB na standardnom QL-u, pa sve do 600 KB ako imate maksimalno memorijsko proširenje.
QL-ove grafičke mogućnosti su veoma dobro podržane u bejziku. Grafičke koordinate su izražene u realnim brojevima, što omogućuje lako skaliranje, zumiranje i prebacivanje slika između prozora. Naredbom SCALE definišemo veličinu prozora i koordinate njegovog početka (donji-levi ugao). Na taj način veličina i položaj prozora na ekranu nisu važni pri pravljenju programa, već se mogu menjati, što neće uticati na izgled slike, a pored toga je olakšano prenošenje grafičkih programa sa drugih računara. Spisak grafičkih naredbi je dug i omogućuje popunjavanje površina, crtanje elipsi, grafiku u LOGO stilu (turtle graphics), relativno crtanje (u odnosu na prethodnu tačku) i korišćenje mešanih boja.
Brojevi u pokretnom zarezu su predstavljeni pomoću specifičnog 6-bajtnog zapisa, koji ima neuobičajeno veliki opseg od ±10E615. Tačnost je devet i po važećih cifara, od čega interpreter pokazuje sedam sigurnih. Zbog specifičnog načina zapisa brojeva prilagođenog procesoru, aritmetičke operacije su veoma brze. U celobrojnom zapisu brojevi mogu uzimati vrednosti iz opsega od -32768 do +32767. Stringovi su promenljive dužine, maksimalno do 32766 bajta.
Editor je linijskog tipa i, mada ima mogućnost editovanja sukcesivnih linija, nije zadovoljavajući za komforan rad u bejziku. Srećom, stvari se popravljaju korišćenjem TOOLKIT-a, mašinskog programa koji dodaje 59 novih funkcija i procedura bejziku, među kojima je i ED – pravi ekrani editor za bejzik programe.
Kao i kod operativnog sistema, i kod bejzik interpretatora je mogućnost proširivanja dovedena skoro do maksimuma. Veoma je jednostavno dodavati nove funkcije i procedure u mašinskom jeziku koje se mogu koristiti potpuno jednako kao i već postojeće. Mehanizam prenošenja parametara je izuzetno fleksibilno rešen. Mašinski kod za nove procedure i funkcije (kao i sva proširenja QDOS-a) možete učitati u RAM po uključenju računara ili može da se trajno nalazi u nekom od dodatnih ROM-ova. Tu mogućnost, pored toolkit-a, koriste mnogi komercijalni programi, povećavajući broj naredbi bejzika – dodajući mu sprajtove, datoteke sa slobodnim pristupom (random access files), formatirani ispis brojeva, konverziju između brojnih sistema, naredbe za kontrolu operativnog sistema i mnoge druge.
Periferijski uređaji: Sinklerova peta
Glavne nedoumice kod QL-a predstavljaju mikrodrajvovi i tastatura. Da je Sinkler odmah ugradio na QL-a profesionalnu tastaturu i disk drajv, verovatno bi postigao veliki komercijalni uspeh. Prednost ovakve konfiguracije je niska početna cena sistema, koji je kasnije lako moguće proširiti do kompletnog sistema sa dve disk jedinice (ili čak i tvrdim diskom), 640 KB RAM memorije, dobrim štampačem i monitorom.
Prvobitno konstruisani za Spectrum, mikrodrajvovi na QL-u su znatno poboljšani. Uvedeno je baferovanje sektora (pamćenje pojedinih sektora u slobodnoj memoriji), što znatno ubrzava rad (ako nešto dva puta učitavate, drugi put ide iz RAM-a), a i promenjen je format zapisa podataka, što je povećalo kapacitet (na 100-125 KB) i pouzdanost. Ugrađene su dve jedinice mikrodrajva, što olakšava rad kao i pravljenje kopija kasetica. Pri poređenju mikrodrajva sa kasetofonom, oni su u ogromnoj prednosti, ali bitku sa flopi diskom gube zbog male brzine, kapaciteta i slabije pouzdanosti. Brzina prenosa podataka je, po našem mišljenju, dovoljna za normalan rad, ali za veće zahteve je potreban disk. Ipak, cena mikrodrajv kasetice od oko dve funte nije niska.
Tastatura je na prelazu od membranske ka mehaničkoj. Ima 64 tastera koji su zgodno raspoređeni. Tu su svi uobičajeni tasteri, uz pet funkcijskih koji sa Control i Shift tasterom pružaju dvadeset kombinacija. Tu su još i Alt (od alternativno) taster kao i kursorski tasteri koji se nalaze pored tastera za blanko. Kursorski tasteri u kombinaciji sa Control, Shift i Alt tasterima služe za uređivanje teksta, i kao Delete (briši slovo) nalevo i nadesno. Na prvi pogled je jasno da tastatura nije za profesionalnu upotrebu, ali ako niste daktilograf, zadovoljava. U početku ide teže, ali kad se naviknete da tastere pogađate u sredinu, nema većih problema. U Engleskoj su počele da se pojavljuju dodatne profesionalne tastature za QL-a, pa ko voli dodatke…
Najinteresantniji dodatak za QL je monitor. Ako ste više meseci gledali 85-kolonski tekst na televizoru, znaćete šta mislim. Visoka rezolucija na QL-u zahteva monitor na kom ona može i da se vidi. Hardverski, QL nameće velike specifične zahteve za monitor. Rezolucija monitora mora biti visoka, odnosno preko 600 tačkica, a propusni opseg preko 18 MHz da biste videli sliku koja priliči rezoluciji 512*256. Specifičnost QL-a je skraćeno vreme povratka mlaza, što se vidi kao preširoka slika koja ne staje kompletna na ekran televizora ili običnog monitora. Kod većine monitora to je moguće lako podesiti (u najgorem slučaju, uz zamenu jednog otpornika), ali ako želite da budete sigurni, najbolje da nabavite monitor za koji se zna da radi sa QL-om. Od monitora u boji preporučili bismo Sinclair vision QL (proizvođač Kaga sa Sinclair nalepnicom) i Microvitec CUB 1451/DQ3 – cene u Engleskoj se kreću od 200 do 260 funti. Od monohromatskih monitora najinteresantniji je Philips sa svojom serijom Computer Monitor 80. Postoje zelene, žute (amber) i bele verzije, a zeleni model 7502 staje oko 75 funti (ili 180.000 lira u Italiji).
Za priključak štampača na QL je predviđen serijski (RS-232C) port. Pošto većina štampača ima samo paralelni (Centronics) port, neophodna je upotreba dodatnog međusklopa (interface). Postoje dve vrste takvih interfejsa: prvi prodaju proizvođači štampača i namenjeni su ugradnji u sam štampač. Mana takvog rešenja je viša cena (do 50 funti) i neophodnost upotrebe specijalnog kabla od QL-a do štampača (5-15 funti), a prednost je što se takav serijski ulaz na štampaču može koristiti i sa drugim računarima. Drugo rešenje je da nabavite specijalni serijsko-paralelni konverter predviđen za QL. Takvi konvertori već imaju sve potrebne kablove i cena u Engleskoj im je oko 25 funti. Drugačija opcija bi bila ugradnja paralelnog interfejsa (Centronics) na port za ekspanziju. QL je programski moguće prilagoditi velikom broju štampača. Verovatno najinteresantniji su Epson LX-80, FX-80, Canon PW-1080A, Star SG-10 i Seikosha SP1000A, zvani QL printer u verziji sa Sinklerovom nalepnicom.
Standardna RAM memorija na QL-u od 128 KB se u početku čini neiscrpnom, ali kasnije i nije tako. Ukoliko želite da izvršavate više velikih programa istovremeno ili da radite sa velikim podacima, osetićete potrebu za proširenjem memorije. To proširenje će znatno ubrzati rad sa sistemom, jer će ostajati više mesta za čuvanje kopija sektora sa mikrodrajvova kao i za radni prostor operativnog sistema. U veliku memoriju možete istovremeno učitati više korisničkih programa i tako osetiti stvarne koristi od višeprogramskog operativnog sistema. Takođe postoji mogućnost uspostavljanja RAM-diska, odnosno ultra brzog disk emulatora koji znatno povećava brzinu sistema i smanjuje potrebu za disk jedinicom. Cene proširenja memorije znatno padaju – sada je već moguće nabaviti 256 KB za 100 funti.
Pre ili kasnije, korisnici QL-a sa većim zahtevima se nađu pred dilemom da li je opravdana investicija u disk jedinicu. Srećom, kod QL su izbegnuti problemi sa kompatibilnošću diskova, jer je Sinkler postavio standard disk formata, tako da je programe zapisane disk kontrolerom jednog proizvođača moguće čitati na sistemu drugog proizvođača. Standardni disk format je dvostrani, dvostruke gustoće sa 80 traka, pa tako po disketi staje 720 KB podataka (formatirano). Najčešće je u upotrebi format od 3.5 inča, mada je i format od 5.25″ popularan. Ako nabavljate disk jedinicu, neka bude sa mikrodisketama (3.5 inča), jer ako ikada izađe QL II (moguće sredinom godine) on će imati jednu 3.5″ disk jedinicu umesto mikrodrajva, pa sa njim treba biti kompatibilan. Prednost 5.25″ formata je u mogućnost čitanja datoteka zapisanih u IBM i CP/M formatu (uz malo softvera) kao i niža cena (posebno disketa). Trenutne cene disk kontrolera su oko 100 funti, disk jedinice sa ispravljačem oko 120 funti, a jedne dvostrane diskete od 3.5 inča oko 4 funte. Cene su u lakom opadanju, što se posebno odnosi na diskete kojima je poslednjih meseci cena pala za više od 20%. Performanse disk jedinica su izvanredne u odnosu na mikrodrajvove, a softverska kompatilnost je zadržana u potpunosti (sem nekoliko zaštićenih igara). Brzina prenosa sa diska od 15 K/sekundi (praktično izmerena brzina rada) je u praksi 10-20 puta brže od mikrodrajvova (tolika razlika je zbog 50 puta kraćeg vremena pristupa). U nekim verzijama disk interfejsa nude se kombinacije sa proširenjima memorije, paralelnim portovima za štampač kao i proširenjima bejzika u EPROM-u. Takođe postoji i tvrdi (Winchester) disk za QL firme CST, kapaciteta do 40 MB, a firma Medic najavljuje tvrdi disk od 5 MB za samo 300 funti.
Softver: kasno buđenje
Uz QL dobijate četiri programa za poslovnu primenu, delo softverske kuće Psion. Programi su urađeni na visokom nivou, što potvrđuje i činjenica da za taj isti paket programa pod imenom Xchange prodaje u verziji za IBM PC, po ceni od 385 funti! Kvalitet ovih programa ne možete upoređivati sa najboljim poslovnim programima za IBM PC (1-2-3, Symphony, dBase III, Word i sl.), ali je sigurno da im medu računarima koji su konkurenti QL-u nema premca. To su Quill – uređivač teksta (word processor) čija je najlepša osobina to da tekst odmah vidite tačno onako kako će izgledati štampan na papiru, a i veličina teksta sa kojim radite je ograničena jedino slobodnim prostorom na kasetici (disketi). Postoje i verzije sa jugoslovenskim setom znakova. Archive je baza podataka (data base) koju možete koristiti bilo direktno, preko velikog broja fleksibilnih naredbi, bilo pišući procedure u paskalolikom jeziku. Abacus je program za unakrsna izračunavanja (spreadsheet) koji raspolaže velikim brojem matematičkih i poslovnih funkcija za sve vrste tabelarnih izračunavanja. Easel se koristi za prikaz poslovnih rezultata u vidu dijagrama (kružnih ili linijskih). Podatke je lako moguće preneti iz jednog programa u drugi, a rad sa programima je lak i prilagođen kako iskusnim korisnicima tako i potpunim početnicima. Kroz programe vas vodi sistem menija (koje je moguće isključiti ako sve znate) i pitanja, a u svakom trenutku pritiskom na F1 dostupna su objašnjenja o svrsi funkcije koju koristite kao i kompletnoj sintaksi. Korisniku koji se pomalo razume u računare štampana uputstva skoro da nisu ni potrebna.
U početku je QL-u najviše zameran nedostatak kvalitetnog softvera. Sada se situacija popravlja, a svakako je najbolja u području programerskih alatki (asembleri, monitori, prevodioci). Među nezavisnim softverskim kućama najviše se ističe Metacomco (autori operativnog sistema za Amigu) svojim izvanrednim programima. Uz sve programe Metakomko isporučuje svoj odlični ekranski editor (viđen i na Atariju ST), koji je toliko dobar da autor ovog teksta piše i sve bejzik programe u njemu (QL pamti bejzik programe kao tekstualni fajl, a ne u tokenizovanom obliku). Metakomko je napravio makro asembler, Lisp interpreter, BCPL, paskal i C prevodioce. Asembleru se može zameriti glomaznost, ali na račun toga postignuta je visoka profesionalnost programa, a sve poruke o greškama su u obliku rečenica, a ne samo broja. BCPL je jezik za pisanje sistemskih programa vrlo srodan C-u, ali jednostavniji i – slabiji. Lisp je najinteresantniji kao jezik za učenje i eksperimente sa “veštačkom inteligencijom”. I Lisp i BCPL imaju veliki broj grafičkih naredbi, a kompatabilni su sa popularnim verzijama ovih jezika za BBC mikro kompjuter. Pascal je puna ISO (level 0) plementacija ovog jezika. Prevodilac za programski jezik C je nastao u saradnji sa poznatom američkom firmom Lattice i potpuna je implementacija tog sve popularnijeg jezika. Paskal i C koriste ROM artridž (16 KB) za smeštanje glavnih rutina prevodioca, te je tako postignuta mogućnost rada na neproširenom QL-u (a i otežano kopiranje). Svi Metakomkovi kompajleri prevode na mašinski jezik, što omogućava veliku brzinu izvršavanja programa.
Druga populama softverska kuća je GST. Oni su napravili svoju verziju asemblera (zvanično prihvaćen kao QL asembler od strane Sinklera) i C-a, kao i zvanični Sinklerov linker. Verovatno je da će u skoroj budućnosti GST izbaciti na tržište novi makro asembler sa strukturalnim mogućnostima koji će verovatno prevazići Metakomkov. Computer One je napravio asembler (to izgleda svi vole), paskal (pseudo kod sistem), FORTH-83 i odličan monitor program. Digital Presicion ima svoju verziju fortha, monitora i odličan Sprite Generator – program kojim možete kontrolisati pomeranje sprajtova po ekranu. Oni takođe najavljuju i Super Charge – potpuni prevodilac za QL-ov bejzik. Karakteristike su, izgleda, izvanredne, programa još nema u prodaji, mada se reklamira već nekoliko meseci. Uskoro se očekuje i FORTRAN 77 prevodilac firme Prospero poznate po izvanrednim paskal i fortran 66 prevodiocima za IBM PC računare, što je svakako garancija kvaliteta.
QL je našao svoju primenu i u sitnom biznisu, jer je oko njega lako moguće izgraditi kompletan, a relativno jeftin sistem koji je kasnije moguće proširiti. To objašnjava i pojavu velikog broja programa za poslovnu primenu (knjigovodstvo, planiranje projekata itd.), ali je problematična njihova upotrebljivost u uslovima male privrede, zbog očiglednih razlika između britanskih i jugoslovenskih zakona. Popularni su i razni programi za crtanje, ali pravi paket za tehničko crtanje (CAD) još ne postoji. Izbor igara za QL nije najbolji. To očigledno pokazuje da je QL prodat u relativno malim serijama i to ne ljudima koji žele samo igre. Ipak, situacija se popravlja, te iako nemate veliki izbor, moguće je lepo se poigrati, odnosno umiriti decu čiji drugovi imaju Spektrum.
Sinkler je prošlu godinu završio sa relativno malim gubicima (u odnosu na očekivano bankrotstvo) i to poboljšava perspektive QL-a. Početkom godine skladišta sa QL-om konačno su ispražnjena. Da li će to (i koliko) povećati zanimanje softverskih kuća za QL, videćemo. U svakom slučaju, po ceni ispod 200 funti, QL je trenutno jedna od najpovoljnijih kupovina na računarskom tržištu. Da li to važi i za vas, zaključite sami prema svojim potrebama.
LIČNA KARTA QL-a
- Procesori: Motorola MC68008, Intel 8049
- Učestanost časovnika: 7.5 MHz
- RAM memorija: 128 KB, može se proširiti do 640 KB
- ROM memorija: 48 KB, može se proširiti do 320 KB
- Grafika: 512*256 tačaka / 4 boje, 256*256 tačaka / 8 boja+fleš
- Zvuk: jedan kanal kontrolisan pomoćnim procesorom
- Tastatura: membransko-mehanička
- Spoljna memorija: dve jedinice mikrodrajva: kapacitet 100-125 KB, brzina prenosa 5 K/sekundi, prosečno vreme pristupa 3,5 sekunde
- Interfejsi: dva serijska (RS232C), lokalna mreža, dva džojstika, monitor, ROM-port, dodatni mikrodrajvovi, konektor za proširenja
- Lokalna mreža: povezuje do 64 QL-a, brzina prenosa 3K/sekundi
- Operativni sistem: QDOS jednokorisnički, višeprogramski
- Opseg brojeva u pokretnom zarezu: ± 10E615 sa sedam sigurnih cifara, 32 bita mantisa + 12 bita eksponent =6 bajta
- Programski jezici: ugrađen Super BASlC interpreter
- Aplikacije: Quill – obrada teksta, Archive – baza podataka, Abacus – tabelarna izračunavanja, Easel – poslovna grafika